O ljudima i emocijama

This is the post excerpt.

Advertisements

Ljudi i emocije, moja najveća inspiracija u životu…

U poslednjih nekoliko meseci onaj odozgo mi ne da mira sa intenzitetom osećanja prema ljudima i određenih osoba prema meni. Situacije i ljudi, samo se smenjuju jedno za drugim i ostavljaju me u šoku. Ljudi, prolaznici, glasnici ili možda pravi primeri zašto sam tu i ovakav kakav jesam.

Kakav sam to ja???

Rekao bih da sam borac. Svetla definicija je da sam možda Don Kihot, da sam jedan od izgubljenih dečaka, ako ne i sam Petar Pan. Tamna definicija je da sam zapravo stvarno izgubljen. Drugi bi rekli,  ti ne znaš šta hoćeš! Gde je granica, kada ćeš da prestaneš?! Izgubio si se u toj svojoj jurnjavi!  Nezreo si, samoživ si…

U svojoj borbi protiv vetrenjača, borbi da pronađem senku, život me je vodio u nestvarne pustolovine za koje je trebalo puno hrabrosti i koje nisam mogao sam. I taman kako se to namesti kada sam se osećao najusamljenije i bio spreman da sebe proglasim budalom, razni ljudski svetionici počeli su da svetle u mraku. Njihova srca kucala su svetlošću i pokazivala mi put. Gde? Pa ka mom svetu, svetu u kome su ljudi, ljudi. Emaptični, osećajni, moralni i dobri. U svetu gde se tvoji prijatelji slade tvojim uspehom i uživaju u avanturama makar kroz tvoje oči. U svetu gde se ljudi urote da ti pomogne i brinu za tebe, diskretno tek da ne vidiš da su se dogovorile ali da osetiš da ih stvarno pogađa to kako si ti. Da neko iskrenog srca želi da budeš dobro. Da se opet neke druge osobe ne stide da ti iz srca kažu, bravo ponosni smo na tebe, ti si moj idol ili razne druge zaboravljene fraze…

Ovaj drugi svet gde se većina zaglavila izbacio je u prvi plan neke druge, nemilosrdne, okrutne, željne uspeha, zavidne na tuđi uspeh, podle ljude. Ljude koji ne vole ni sebe ni druge. Ljude koji ne vide dalje od sebe i svog dupeta. Okolina nas demorališe i tera da pomislimo da je to normalno. Da to tako treba. „Ko ga jebe“, najčešći je izraz propadanja, najčešća misao. Za koga? Za druga, komšiju, kolegu, poznanika?! Za mene nije i nikada neće biti.

O dobrim ljudima i mojim iskustvima sa njima mogao bi da se raspišem do kraja sveta ili mog života. Ko su dobri ljudi? Pa svi oni koji preispituju sebe i svoje postupke i brinu da li su nekog povredili ili da li možda mogu da budu bolji.

Pre neki dan u Hong Kongu upoznajući grad na moj način, na ulici s ljudima. Proveo sam tri sata sa dve osobe potpuna stranca. Nismo mogli da normalno komuniciramo, oni ne znaju engleski ja kineski tek. Gestikulacija… maši rukama , nogama, čekaj da neko prevede… Ture pića, nuđenje cigarama… Osmeh i šaka koja udara grudi u položaju srca, sve smo se razumeli! Osećao sam se kao da sam se zarakijao u kod Pere u Ko to tamo peva sa nekim mojim bećarima.  Komentare koje sam dobio prevodom ostaviću za sebe, ali su mi dali nadu da postoji bratija svuda na svetu i možda smo u ilegali ali ima još ljudi koji hodaju ovom zemljom.

Danas, Linkedin objavljuje informacije da sam promenio firmu, jedan moj prijatelj sa kojim sam sarađivao pre ravno 10 godina javlja se porukom, prikačio sam sliku… bez grama zavisti… duboko… za mene najlepši kompliment.Dule

Hvala ti Gospode sto si me stvorio od krvi i mesa, hvala ti što si mi podelio teško vreme i sva iskušenja koja sam zbog ljudi satkanih od srca mogao da prevaziđem.

Hvala prijateljima, dobrim ljudima na svemu što su uradili da se ja ovako osećam…

 

2 thoughts on “O ljudima i emocijama”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s