Pismo prijatelju

Dragi Zik,

Pala mi je grickalica (noktarica, ili kako god da se kaže)  na pod, onako slučajno. Pogledom sam je ispratio do drvenog parketa na kome se raspala,  ta neka, plastika. Bilo mi je žao. Kupio sam je pre deset godina na jednom službenom putu u Bugarsku, dobro me je služila i za mene bila je prava. Bilo je sigurno i boljih, i danas ih ima, ali ovu sam platio jako jeftino, ne više od 2 eura, a bila je baš prema mojim potrebama. Pomislio sam, kako je to čudno, da se čovek veže za neku stvar. Setio sam se mog oca koji je doneo iz Iraka nekakav kasetofon kojem mi je bio zabranjen pristup i onda kada ga je vreme zgazilo. Na pomen kasetofona skoro pa uvek dobijao bi bajku o kasetofonu. Koliko je on bio jedinstven u to vreme, i koliko para je on za njega mogao da se ispruži. Iako je on znao tačnu novčanu vrednost, to nije moglo da se prebaci u neku valutu kojom danas plaćamo stvari. Ta valuta je izbačena iz upotrebe. To je imalo sentimentalnu vrednost. Danas, bacamo i zaboravljamo, i stvari, uspomene i ljude.

Tako sam ja došao do zaključka da mi je bilo zaista krivo kada sam polomio grickalicu, više nego kada si ti nestao iz mog života. Pa evo iako grickalicu možda i neću da lepim, pokušaću da nekako zalepim nekako naše prijateljstvo.

Za ovih skoro 20 godina kako se pošteno nismo ispričali svašta se desilo. Život je protrčao nekako, tako da i mogu da razumem zašto nismo našli vremena. Ukoliko si ostao u Srbiji onda sve već znaš, koliko je tužno i teško. Ukoliko si ipak uspeo da pobegneš iz ovog našeg lokalnog ludila u neko veće, globalnije, onda da ti kažem, u Srbiji se sve promenilo, a opet je sve tako isto. Od Balkana kao dijagnoze niko nigde i dalje nije izrečen. Pričaju o vakcini već godinama, ali ta opaka bolest i dalje kosi i odnosi ljude, nekad se upitam hoćemo li joj ikad stati na put. Nadam se da će makar neke mlađe generacije moći da bezbedno idu ulicom, bilo kojom na Balkanu, a da im nikad ne padne na pamet ni jedan oblik nacionalizma, čak ni onaj benigni „volim svoju naciju, a ne mrzim druge“. Tada će genarcije biti sposobne da vole, što je i po onom svevišnjem, a i po mojoj logici jedini izlaz iz ovog ludila zvanog život. Nadam se da ćemo bar u nekoliko generacija narednih opet biti slobodni i nezavisni.

Ja ne živim na Balkanu više, otišao sam pre skoro dve i po godine. Kako mi je, ni sam ne znam. Beograd mi nedostaje svaki dan, ljudi mi nedostaju svaki dan. Najgore je što i kad se vratim Beogradu i ljudima, oni su i dalje tu, ali ništa više nije isto, nit’ je to moj Beograd, nit’ su to moji ljudi. Ovako sam verovatno zamišljao starost, pa je dobro da mi se desilo, možda uspem pouke da izvučem i da nešto promenim. Osećam se staro, što zbog broj prvog broja 4 u cifri godina, već zbog istrošene i izanđale duše, koju sam dobio takvu, rekao bih. Duša stara pa još puštena u ovo ludilo u kojem se sve promenilo u treptaju oka. Dok sam se okrenuo sve smo počeli da merimo kroz nekakav interes. Od kako su Feničani izmislili novac danas je možda i najlakše reći hvala, ili volim te, ili ti si moj drug. Zato što se sve svede na jedno te isto, „koliko to košta“. Toga sam tek sad toliko svestan, od kada sam otišao. Koliko danas košta prijateljstvo? Ne znam, trebalo bi pitati nekog mlađeg, ja nisam merodavan, ja sam nekakav idealista koji živi ovde, ali razmišlja u nekom drugom vremenu. Na kraju krajeva ko bi mogao platiti da prođe sve ono što smo nas dvojica prošli.

Mene su inače prijateljstva koštala mnogo, opet ne novca, nego duše i živaca, ali nije mi žao, sve bih opet ponovo. Na kraju krajeva svešće se na to, na jednostavnu činjenicu koliko si lepih trenutaka uspeo da otmeš ovom životu. Ako sam u pravu, onda će biti dobro, ima tu puno prelepih trenutaka, sreće na svakom koraku, gomila nekih dobrih ljudi gde su oni mali sitni i bezdušni u manjini. Sijaset malih, a velikih ljudi, i pregršt divnih trenutaka sa njima. Evo sad kad pročitah ovo napisano, imam sliku ispred sebe da gledam u zvezdano nebo gde je svaka zvezda jedan lep trenutak koji sija. Sija druže, u ovom mraku, sija! Znaš, bogatstvo je to. Kad prevrnem unazad, bogat sam, i srećan zbog toga. Ispunjen sam ljubavlju koja mi je nesebično davana. Imao sam tu sreću da me mržnja nikada nije okruživala. Ponosan sam na to da sam išao u srednju školu sa dva druga koji su islamske veroispovesti, jednim Mađarom i mislim jednim Slovakom (nisam ni siguran ko je šta bio jer me to nije zanimalo, i moram da ti kažem nikog od nas nije zanimalo) U čitavoj generaciji nisam čuo nikada ništa na njihov račun. Ponosan sam na to što mi je u vojsci (u Somboru, tada se još uvek nismo znali) najbolji prijatelj bio musliman, pa smo se zgrčeni u rovu nadali i molili na oba mesta, svako svojem bogu, ne bi li makar jedan pomogao. Obojica smo živi i zdravi, od nas dvojice nastalo je ukupno šestoro dece. Imamo petoro sinova i jednu ćerku, nadam se dobrih ljudi, koje, nadam se, učimo samo da vole. Jer na kraju krajeva ne fali nam niti para, niti vere, niti nacionalnog identiteta već samo malo ljubavi i saosećanja.

Tako da dragi moj Zik, ne fali mi ništa, žalim se samo zato što mi treba još, ali ne materijalnog, već još prijatelja i dobrih ljudi, koji bi moje zvezdano nebo osvetlili još više. Postoji jedno tvoje sazvežđe, za koje se ne bi bunio ako uspemo da ga proširimo.

I da piši, piši mi kako si, piši mi ispod kakvog neba spavaš ti!

 

A u vojsci sam stekao druga do groba ….Priča posvećena mom ratnom drugu u belome svetu Ljubisavljević Goranu, koji mi je dao inspiraciju i temu.

Slika preuzeta sa https://www.deviantart.com/terences/art/Looking-at-the-stars-383137494#
Slika preuzeta sa https://www.deviantart.com/terences/art/Looking-at-the-stars-383137494#
Advertisements

7 thoughts on “Pismo prijatelju”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s