O onim trenucima

Sećam se kao da je juče bilo, bio je prelepi letnji dan. Nekako sam rešio da je vreme i za taj dan, i za taj događaj. Iako čovek za to nikako nije spreman, a pogotovo ne otac, negde duboko u mom umu znao sam da je to moralo da se desi, kad tad, da sam morao i to da dočekam. Spremio sam se psihički, a fizički za to čovek nikad i ne može da bude spreman, ne zna se koliko to može da traje. Možda minut, možda tri minuta, a možda i četri sata. Pripremio sam se, našao sam dršku stare metle, pomislio sam da ovo može da mi pomogne, i pomoglo mi je. Uspeo sam da dršku iskoristim da se ne bi baš toliko savijao. Sve je bilo spremno, ona na biciklu, drška ižmedju točka I kosnstrukcije, tata koji se drži za dršku i uporno se nada da će se sve završiti kako treba.

Krenuli smo, trčao sam pored nje, “gledaj napred” – izustio sam preplašeno. –“vrti pedale!” Osećao sam, na onoj čuvenoj dršci, da je negde u balansu, i jednog trenutka samo sam pustio… Nastavio sam da trčim, verovao sam da će uspeti, da je to toliko normalna stvar , da smo svi to uspeli da uradimo. Pa tek će ona to moći! To je tatina ćerka. Polako se udaljavala, a ja nisam odustajao, trčao sam kraj nje, odmicala je. Nisam ništa mogao da uradim, ni da je pridržim, ni da je uhvatim ako padne, ali trčao sam. Par sekundi neizvesnosti, straha i nemira, iiii uspela je! Maltene iz prvog puta naučila je da vozi. Bio sam psosni-do-skora-preplašeni tata, a sada pun sebe. Mogao sam sa osmehom da udahnem zadovoljan, i umalo uz infarkt od trčanja.

Danas, nema bicikle, pomoćnih točkića i one moje drške od metle. Sve je mnogo gore i potpuno neopipljivo, a skoro pa isto kao , onaj dan pre skoro 10 godina . Ja trčim kraj nje, ona vrti pedale, sve više se udaljava i odlazi, sve dalje i dalje. Ne mogu da je pridržim, ni da je uhvatim ako krene da pada. Mogu samo da gledam i da se nadam da će, baš kao i onaj dan, uspeti da nađe ravnotežu i da će nastaviti sama da vozi. Ne traje sekundu , dve, tri, traje dugo, traje večnost… I tada, kada je učila da vozi bicikl, morao sam da je pustim, baš kao i danas. Mogu samo da trčim i da je pogledom pratim i  da se očajnicki nadam da se neće povrediti, i da ce uspeti da se odrzi.

Trčim tako ja kraj nje, pokušavam da osetim taj balans na dršci koju već odavno ne držim. Neamam osećaja, predaleko sam, ili nisam uspeo da postavim tu dršku. Sag`o bi se sad, nije mi teško, ali nema ni sedišta, ni bicikle da se za nju uhvatim. Pokušavam da čujem od nje kako ide, da mi malo smiri srce… da, ne, da, važi, da , huh, pff, da, važi, da, ne, ok… to su uglavnom svi odgovori koje ja od nje dobijam, kada i želi da me udostoji svog vremena. Ja samo mogu da kažem: “Važi ljubi te tata, vidim da ti se ne priča, neću da te gušim, zvrcni me kad ti se bude pričalo, zvrcni me da igramo šah”… Neko drugi s one strane odgovara, neko drugko, to nije moja ćerka: “važi ćao”… Trčim ja tako kraj nje, na dve hiljade kilometara, ali vidim da i da sam bliže ne bih mogao ništa da uradim. Ne odustajem i ne posustajem, ali čini mi se uzalud, ne mogu ja tu ništa, mogu samo da čekam da nađe ravnotežu nastavi dalje i okrene biciklu na prvoj krivini, da mi se vrati sa najlepšim osmehom na licu. Poslao sam joj pre neki dan, pesmu Mike Antića, viber kaže poruka viđena još pre nekoliko dana. Posle toga ima još nekoliko mojih poruka koje su viđene, i tako trčim ja i dalje…

Odlomak iz “Dosadne pesme”

Ti si za mene jos uvek
parče tek rođenog mesa:
onaj musavko što vrišti
i celu kuću potresa.

Ja sam te, lepoto moja,
naučio da hodaš.
Svima sam plaćao piće
kad su ti zubi nikli.
Ja sam ti dao život.
Nije te donela roda.
A sada smo se, odjednom,
jedan od drugog odvikli,
kao da sve što kazem
zaista ne razumeš
i kao da sve što umem
ti triput bolje umeš.

Mika Antić

Bruce Wilice – Save the last dance for me

Slika preuzeta sa https://celebrationjoy.com/free-printable-fathers-day-coloring-pages-for-kids
Slika preuzeta sa https://celebrationjoy.com/free-printable-fathers-day-coloring-pages-for-kids

Advertisements

9 thoughts on “O onim trenucima”

Leave a Reply to herrmomonews Cancel reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s