O dragoj karmi…

Evo tek večeras nakon četri pune decenije života i nešto sitnog kusura shvatio sam razliku između reči bolan i bolestan. Potpuno sam je razumeo. Biti bolestan, je povezano za bolesti tela, a biti bolan je povezano za stanje duše isključivo nedostatkom drage osobe. Bolan može biti samo onaj koji je ostao bez nekoga koga mnogo voli i kome je još puno stvari imao da kaže. Nije rekao, ah što nije rekao, nije znao nije bio pametan, nije imao vremena , desio se život ili je nastupila smrt. Bolesna osoba ima na umu samo da ozdravi, zdrava hiljadu stvari, a bolna samo da prođe. Da nestane svako sećanje i potreba da se taj neko u bilo kojem trenutku vaskrne u mislima, ili da makar ostanu neka sećanja, vredna, zbog kojih je vredelo to sve, taj sav nesrećni splet okolnosti, da se neko sretne, a da onda bude otrgnut, nasilno iščupan i izvađen iz života na ovaj ili onaj način. Sudbina pusta, karma, nešto se tu desi, ili se ne desi, pa niko, skoro pa niko ne može da kaže šta je tu bilo ispravno. Postoji sto scenarija, iz raznih uglova, svako ima svoju viziju kako je to trebalo ili nije trebalo, hijladu generala posle bitke, svi pametni, a kamo sile da smo čuli, kad se ništa od bubnjajna krvi u ušima nije čulo. Dođe čoveku, nikog da ne sluša, ma ne može da sluša ni samog sebe, podigne glavu često u dugim noćima i pogleda u zvezde. Sledeći pasus posebno je interesantan ljudima koji me lično poznaju, koji znaju koliko sam tvrdoglav i uporan u neki stvarima. Koliko ma šta drugi kažu, ja ipak imam neki svoj put i svoj način. Često volim da kažem da se u mojoj zgradi života poodavno pokvario lift, i ja dobro znam da na svaki sprat moram nekim malim krdžavm vatrogasnim stepeništem. Verujem u dobrotu, i nekakvu kosmičku pravdu, u Boga, koji prvenstveno meri dobrotu, pa neke druge važne stvari, pa tek onda konzerve sardine sredom i petkom. S toga, proizilazi da u astologiju nikad nisam verovao, šta više, kao večiti kontraš, uverljivo sam ja nalazio svoje argumente da se u društvu našalim na račun osoba zagriženih time. Nisam se mnogo promenio, nisam ovde da vam pišem o horoskopu, samo o spoznaji.

Radio sam natalnu kartu, zapala mi je čak nekakva karmička stvar, zapala mi je i ovako i još za uvo. Za karmu sam znao, još od malena, još pre mnogo jednostavnijih izraza. Zapala me i naterala me da razmislim. Karma je izraz preuzet sa istoka i nama, laicima, znači isto što i sudbina, pogotvo kad je negativan kontekst, pa joj tako dodajemo vrlo pogrdne epitete. Zapravo karma je, po mojoj slobodnoj definiciji, lekcija koju bi mi trebali da naučimo kako bi prešli na sledeću lekciju, karma je domaći zadatak za sledeći čas. Pa tako u nekakvoj magarećoj klupi, ili u nekakvom ćošku učionice stojim i mislim se šta ja to toliko zgreših, pa me ovako kazniše. Šta ja to nisam naučio?! Koja je to lekcija bila i šta je to što sam ja na ovom času naučio. Prebiram tako po glavi, pa ne mogu da nađem ni svrhu, ni cilj, ni smisao i kazne, i lekcije, a kako stvari stoje, obzirm da sam u ćošku, teško da ću proći ovaj razred. Razmišljam ja tako, šta li sam ja bio u prošlom životu pa je moja lekcija ovakva. Nije bila sigurno u pitanju jurnjava love, niti je imam sad, niti sam je imao onda, ali nekako mi baš i nije bitna sem kao spoznaja da se bez nje u ovom ludom svetu teže ide. Nisam bio ni nešto preterano glup, obzirom da nisam nesto preterano pametan ni sad, ako uopšte to tako funkcioniše. Po tome, bio sam neki ćutljivko, obzirom da sad ne zatvaram. Bio sam neki srećniji, a tiši tip, i verovatno oniži rastom. Nisam nešto mnogo mario za ljude, niti su ljudi nešto marili za mene. Teško mi je bilo osvojiti srce, ali je ono ipak bilo mekano. Očigledno je još da nikako nisam mario za ljubav. Verovatno sam bio nekakav švaler, ne toliko dopadljiv koliko sposoban. Neko ko ne da je gazio po datoj ljubavi, nego marširao vojničkim čizmama preko nje. Neko ko je bio zatrpan do kolena suzama, kletvama i amnetima. Hmm, razvedrava mi se polako što sam u ćošku, polako i shvatam karmu, učiteljicu, i dođe mi da joj kažem, izvinjavam se omašili ste me skroz, nisam ja taj čovek, ako treba da ispaštam za nečija tuđa nedela i to mogu, ali ne mogu da budem kriv za ljubav, ne mogu, ja nisam taj tip. Skupljam snagu, ma reći ću joj.

Draga Karmo, da znaš, ne znam koliko ponavljanja ima, ne znam kada prestaje pravo na školovanje, ali ja sam zapeo za meni najtežu lekciju. Tu se verovatno odvajaju besmrtnici, profesori, doktori, od nas, običnih smrtnika, studenata, koji nikad u životu nećemo moći da prođemo, ako nam se ne progleda kroz prste. I ja znam da padam, konstantno padam, znam i zašto padam, ali ako me ne upraviš, ako mi ne pomogneš, ako ona ne bude u nekom sledećem životu gora ili ja bolji, ostaću bolan. Opet ću izabrati isto, jer ljubav, draga karmo, nije odricanje od ljubavi. Želiš da se žedni napijemo, ali iz bušne čaše, jebi se bre i ti i tvoja čaša, ako treba nek umrem žedan, ali mi daj makar tu mrvu dostojanstva, da mogu da budem dve stvari koje su mi najbitnije u isto vreme. I da znaš, iz ove škole se ispisujem, ovo mi je polsednji čas, u sledećem životu idem bre da učim da letim.

Muzika za ovu priliku je Florence and the machine – Live on KXPN

Posetite Instagram @__kokaart__

Ilustracija by @__kokaart__ https://instagram.com/__kokaart__?igshid=1tsh3zw12l2re (Zapratite obavezno)
Ilustracija by @__kokaart__ https://instagram.com/__kokaart__?igshid=1tsh3zw12l2re (Zapratite obavezno)

 

Advertisements

3 thoughts on “O dragoj karmi…”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s