Šta ako se ne igra na dve dobijene?

Sede dva stara prijatelja u nekakvoj bašti modernog kafića. Stara po stažu prijateljstva, pa i stara po krštenici koja je već odavno požutela.

Nema više kafana, izumrle su! Uz kafu se služe keksići umesto ratluka, a uz rakiju ne dobiješ ni čašicu vode, a kamo li kuvana jaja, ili krlica! – upravo je završio prvi prijatelj vidno potrešen situacijom u gradu u kojem je nekoliko stotina pari obuće potpuno izlizao. Iznerviran, odmahivao je glavom.

Setim se bre tako raznih stvari koje su bile normalne. Kad pre smo uspeli da ih sve uništimo – zapitao se ljutito. Razumem da se stvari unapređuju, ali da baš ništa nije valjalo iz našeg vremena!? E to ne razumem!

Drugi, smireniji, gladio se po dugačkoj prosedoj brati i čekao svoj trenutak, da se njegov prijatelj izduva, da se ne nađe na putu toj sili nezadovoljstva koja je čučala u sagovorniku. Ipak se predomislio i rešio da začini – Ma šta se samo žališ, evo meni je, naprimer, dobro to što su svi ovi muškarci odjednom postali bradati pa me više niko ne gleda ko popa mučenika i isposnika. Evolucija je debeli uvek na snazi, ona nikad ne prolazi! Valjda si dovoljno pametan da odavno znaš, ko ne evoluira izumire. Promenile su se stvari, mi smo dinosaurusi jednog vremena, svedoci kraja jedne epohe, dobre ili loše, to ne znam, niti je bitno da znamo to ti i ja, to će naši unuci da kažu kad se bude razvila do kraja.

Drugi čovek nije naseo na provokaciju, zapravo ga je malo i umirilo, pa poče onako dobronamerno da traži saglasnost za svoje konstatacije.

Vidiš li ti kume u šta se ovo pretvorilo. Moj sin dva neuspela braka, troje dece, od tih troje nema niko ispod dva braka već, a tek su se ispileli! Imaju više pečata u opštini kod matičara nego u zdravstvenoj knjižici. Pa se seti i ražesti malo – Ni to sranje više ne overavaju, jesi video!? – za trenutak je zastao pa nastavi. Nije im lako, ni traga od braka, a tek poslove kako menjaju, poslovi traju duplo kraće od braka, menjaju, menjaju, menjaju, a ne umeju ni da iskoriste ono što imaju. Skoro sam vadio pastu za zube iz kante. Vidim bacili je a ona skoro ko nova. Lepo je, k’o što svi rade, stavim na ravno, pa stisnem deškom četkice da poteram sve ono što se sa strane zaglavilo, ma bre puk vojske da pere zube.

Žene su krive za sve! – opalio je ovaj drugi. Žene su skrenule levo kod Albukerkija na putu emancipacije, i sve se srušilo.

Prvi prijatelj ga je pažljivo odmeravao, i pazio se da ne upadne u kakvu zamku, znajući da mu je prijatelj vrlo duhovit čovek i da uživa da se sladi u takvim temama. Pronađe tako nečiju slabu tačku i onda istrese najgore iz čoveka u žestini, pa se to posle godinama prepričava. Šta znam!? – Bojažljivo je izustio – Nema tu nevinih, kao žene krive, a šta muški nevini? Aj zdravo! Bog sam zna ko je kriv!?

Vidiš Bog i zna, samo ga sramota da prizna da ga je đavo na istom mestu sad već dva puta zajeb’o, a mrzi ga da piše Novi zavet dopunjeno izdanje, ili Najnoviji zavet!

Sad ga i ti pretera, aj to što si ženomrzac to i mogu da razumem, ali da je sve to božije maslo to baš ne mislim da je tako.

Kakvo crno božije malso, ništa ti ne slušaš šta ti pričam! – Izusti bradonja – Bog i đavo sad igraju šah, dosadilo im je da gledaju u sve te ljude i da slušaju sav taj jad. Delegirali su brale, oni vrše samo nadzo. Vidiš da se slabo pojavljuju u medijima, Đavo doduše u poslednje vreme ima dosta bolji PR. Ovi na Božijoj strani, se malo opustili, Bog se opustio, mislio je sad kad nam da slobode, da će ljubav promeniti svet! Osmeh mu se razvuče preko usta – I sad vuna kićooo – Počeo je da stiska i pušta pesnicuplaše se bre kritike Boga! Šta će Bog da im kaže kad mu objasne koliko su zasrali, pa zamisli tog idijota koji Bogu kaže 2:0 je za Đavola. Opet je žena pala! Bog bi izrogačio oči! Ej Boga da isteraš iz takta, pa ti si puž bez kućice, ti si rođeni, gladno dete u Africi u sledećem životu, ma u sledećih deset života! Zabacio je malo šešir na nazad i nastavio – kad bi tog seronju u puža pretvorio zvao bi drugog svog najvećeg hajduka i najodanijeg da ga pita. Zažmurio je kao da čkilji i naglo utišao ton, skoro kao da šapće, da ga niko ne čuje – upitao bi jel jabuka? Pa zar je opet uzela jabuku? Mislio bi se, jebem ti jabuke, tolike sam vrste bilja pustio ovim ljudima da sjebu ko da nisam mogao ja jednu da satrem čisto iz hira. Bilo bi mu lakše kad bi mu rekli da nije jabuka. – Lupi blago šako o sto, odmače se i osoli jačim glasom – Iste sekunde bi pitao šta je bilo, šta se desilo?! I kada čuje da je žena pregazila i prevazišla muškarca, da joj je odjednom bitno da je vole, a ne da ona voli, da se dole na zemlji napravila čitava ujdurma, da se gladnima i bolesnima ne pomaže, jer se obrađuju zahtevi za razvod braka, ima i tog mučenika odmah Đavolu da pošalje na ražanj.

Prvi je izrogačenih očiju vizualizovao priču svog prijatelja, ne verujući šta čuje. Prekinuo bih on opaskom, ali ga zanima cela verzijan te borbe.

Znaš tu je jedina muka. Otpijo je poslednjig gutljaj iz male čašice – ako igraju tri partije ukupno, znaš ono na dve dobijene, Namršti se i izgovori – Treća ne mora ni da se igra. Onda se možda okrenu vanzemaljcima malo na njima da se igraju. Malo njih da izvineš da jebavaju. Mahnuo se do stola da dohvati cigarete, i pustio kuma da malo svari njegovu verziju stvarnosti.

De života ti ne lupaj, pod stare dane si prolupao i počeo si da izvrgavaš i da se rugaš svemu. Nije ti to dobro s godinama, kad si imao tideset, četrdeset pa i pedeset, u redu, ali sada već treba malo bolje da razmišljaš o svemu. Izgovorio je stari, omaleni, mili, debeljko.

Pa ja sad kume moj konačno dobro razmišjlam, sad je meni tek sve jasno! Al džabe kume, nema vremeplova, izmisliše toliko ovih gluposti, a bez vremeplova ništa, i da živiš 200 godina i dalje bi se učio i kasnio pet godina u svakom razdoblju. Sve što sam mogao da uradim kad sam shvatio šta se događa, je da tražim da me kremiraju. Zamisli, neki preduzimač se za koju godinu reši da nema gde da se zida! Sa ovim našim načinom razmišljanja bi ’ladno vezu našao! Ko bre kume da se matretira da me secaju, iskopavaju, da se ko utvara tumaram ovuda vekovima, i ovo mi je bilo dosta. Kremacija kume! Povuče dubok dim, i u dahu izusti sikćući dim u isto vreme… Kremacija kume, to je jedini lek!

Prvi se sad blago nasmeja, vide da se tema olabavila, i da se kum ko po običaju sprda na svoj način – Dobro kume moj, ti si rešio, kremacija i završio si posao, a šta ostali da rade? Šta ja deci da kažem? Imam ženske i dece i unučadi, šta da im kažem kako da se poprave da mi ipak dobijemo ovu?

Kada je video da ipak nije uspeo da isprovocira sagovornika reče- Kaži im da se igra na dve dobijene. Kaži im da će im biti pet puta teže nego tebi, jer ti si makar mogao da kažeš da si sagoreo ko ova cigara na vetru sa ciljem, a šta će oni da kažu, da su živeli, za šta? Da budu srećni? Da ugode sebi, da nađu pravi put do sebe?

Ako igraju za naš tim, ako još uvek igraju za naš tim, kaži im da poštuju ljubav! Kada im se da, da je ne odbacuju tražeći nekakav izgovor, ili mereći čega će morati da se odreknu nek se žrtvuju za ljubav. Neka ne gledaju oblik odakle i kako je ta ljubav došla! Nego neka vole, svom snagom, na kraju krajeva to je u skladu sa strategijom odozgo, podrugljivo je pokazao prstom na nebo – Ili ih bolje zaplaši, kaži im igra se još jedna, u sledećoj muški imaju PMS od 20 dana.

Prava pesma za ovu priču : Rolling Stones (remiks) – Simpathy (Izgleda da pobednik bira muziku u ovoj zajebanciji)

Privremena ilustracija dok Instagram: @__kokaart__ (lajknite je tamo i pošaljite joj poruku da požuri)

adult-battle-blur-277164

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s