Tekst bez imena

Koliko puta ste u besu ljudi iz neposredne okoline čuli razne kritike na svoj račun? Na račun vašeg karaktera? U redu, i ne mora da bude bes, postoje razni načini i razne situacije gde bi neko mogao da vam uputi kritiku na račun vašeg karaktera, a da ne bude besan. Nakon što je čujete, pa makar bila i iz najbolje namere izazove deo revolta, besa ili makar osećaj nelagodnosti. Ego na jednoj ili na drugoj strani retko kada daje priliku da se kritika, bilo da je dobronamerna ili ona u afektu prihvati. Kako sad znaju da kažu, razvojni put, zna da bude nezgodan.

Tako na tom putu, na početku, verovatno kažu da ste razmaženi,  pa da ste nezreli, pa da ste nedosledni… Možda ste uspeli da čujete i da ste sebični, prepotentni i egocentrični…  to bi značilo da ste verovatno uspeli u karijeri, ako bi se ti komentari odnosili na profesionalni deo… ili bi došli do onih kritika koje vode u potpuno drugu stranu, da ste nesposobni, neuračunjivi, agresivni… Ima i onih komentara koji jasno svima stave do znanja da ste skrenuli s puta, to se posebno odnosi na komentar da ste najgori za sebe, a dobri za druge.

Ja sam vrlo često znao po kometarima drugih da vidim gde sam, obično su mi služili da se uspravim ili vratim na put, često su mi ulivali snagu kad je više nije bilo. Da se razumemo, velika je sreća ako uopšte imate nekog ko želi da vam u lice tako nešto kaže, pa makar i u besu. Kritiku od koje taj neko osim blagog češkanja ega nema ništa.

Obično na prvi kometar nisam nikad reagovao, ali su mi već drugi treći bili indicija da me spoljni svet zaista tako percepira. Pa sam se onda besomučno trudio da tu percepciju ukoliko mislim da je pogrešna ispravim. U poslednje vreme, to valjda ide s godinama, sve manje marim kako me drugi vide. Sve manje želim da budem taj neko o kome sam sanjao, taj neko u kojeg sam uložio hiljade sati napornog rada. Sve mi je manje i manje bitno šta će drugi reći pa makar i oni bliski. Trudim se da nadjem mir, a mir je za osobe mog karaktera deficitarna roba uvek, jer borba i rat uvek traje, i nikad ne jenjava. Neprijateji se menjaju, nekad je posao, nekad je privatan život, nekad je visoko podignuta lestvica, nekad je žeđ, nekad je glad, nekad je samoća, nekad, nekad…. Sam samo ja naspram sebe na sred  takmičenja u šamaranju. Ovo poslednje je nekako sve češće s godinama. Često znam da pričam o miru, o poljanama, i kozama, o Lastovu … to je valjda ono što stomak kaže, zapravo vrišti… Glava, ah glava, pa ona nikog ne sluša, ona je navikla da bije i kroz najtvrđe zidove… A srce, srce kao da nije spremno, nije naviklo, ili ne zna da mu bude lepo i da uživa u lepim danima, osobama i trenucima koji su svuda oko mene i kojih sam i gladan i žedan.

Sada bi neko samo mogao da mi kaže da ja nisam spreman da mi bude lepo, ili da mi kaže da ja ne znam da živim bez problema, ili da mi kaže da ja lakše živim u problemima nego u lepim trenucima…

Šta li bi mu ja rekao… koliko li bi samo bio ljut na njega… da li bi me uopšte povredilo?

Šta ako kažu dve tri osobe?

Šta ako sam stvarno takav?

Slika preuzeta sa Amazon.com
Prigodna muzicka numera

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s