O bombardovanju

Ovaj tekst sam napisao pre tačno tri godine. Red je da ga i ovde objavim, da vidite rane radove 🙂

Evo da i ja dam skroman doprinos ovom danаšnjem datumu, jubileju, godišnjici. Da bi shvatili gde sam ja bio pre 18 godina moram da vam napravim mali uvod u priču.
Tada devedesetih, za razliku od svih mojih prijatelja koji su bili apsoluto obojeni nacionalizmom, ja sam više bio raspoložen da popijem neko pivo, slušam neku muziku i šapnem nekoj curici nešto lepo na uvce. Bratoubilački ratovi su se završili, tama nije prošla. Nekako videlo se da tu ima još stvari koje će doći, i došle su. Prvo je došao poziv za vojsku.
Već 16tog Marta zadužio sam plavu uniformu i kao i svi novopridošli vojnici, imao taj osećaj kao da sam pao s kruške. Istog dana srećem mog druga iz srednje škole Dušana koji se krsti i kaže mi da nisam normalan da sam odabrao najgori momenat da dođem. I tako je bilo, najgori momenat došao je na današnji dan pre 18 godina(sada već 21. godina), oko 19:30 uveče ležali smo na livadi odmarali se od kopanja rovova kada je pala prva. E pa to je strah, to je očaj, gledao sam scenu eksplozije na 50 – 100 metara od mene, bljesak, pečurka, ali zvuka nije bilo, stigao je kasnije, par sekundi kasnije stiglo je grrrrrrrrrrrrrrrrrr, zemlja se zatresla, zviždalo je svuda okolo.
Pogođena je radarska zgrada, Dule je bio tamo na straži! Srećom preživeo je, izljubili smo se par dana nakon , bio je odran po licu i malo gluv, ali živ. Taj dan poginuo je starešina kojem sam zaboravio ime, slava mu.
A mi, mi smo i dalje kopali rovove, molili se svako svom Bogu ćutke, budili jedan drugog da otvorimo usta da nas detonacije ne zagluše. Duše smo spojili svi u jednu, družili se i bratimili bez obzira na veru, naciju i običaje.
Želim vam svima da RAT nikada ne uzmete u usta, osim ako niste žensko i ne izgovarate moje ime! Želim vam da odjebete sve te političare koji su nas u sve te ratove uvukli! Želim da sam te noći vodio ljubav sa nekom Somborkom, a ne rat, sad bi sinu spremao punoletstvo kakve sam sreće.
Mom bratu Duletu Spasiću srećan drugi rođendan! Zaboravljenom starešini večni mir, a njegovoj porodici sreću u egzistenciji i tmurnim vremenima! Klasićima MIR!!! Živeli!

Tekst je posvećen svima onima koji su propatili u ovoj nemiloj situaciji, a najviše poginulom Zastavniku  Radovanu Mediću koji je nesebično žrtvovao sebe da spasi mladu vojsku, makar one koje su tada trebali da budu u radarskoj zgradi… Junače, ko zna koliko dece imaš! I građanima Prigrevice kod Sombora, koji su nas ugostili i gostili za vreme trajanja čitavog haosa.

Prigodna muzička numera, koju sam i tada zalepio uz ovu pesmu Peace of my heart

slika preuzeta sa https://www.flickr.com/photos/23029190@N02/
slika preuzeta sa https://www.flickr.com/photos/23029190@N02/

3 thoughts on “O bombardovanju”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s