O Rajićevoj ulici…

U betonu korone nemam nešto mnogo inspiracije. Zapravo imam je, ali vuče na pisanje o Željku Mitroviću, situaciji, politici, teorijama zavere, proređenju ljudske vrste, zvezdanom vozu, a to su sve teme ne koje ste mogli dosta da pročitate, a i nisu moj fazon. Do sad sam uvek pisao nadahnut dešavanjima oko sebe, sad ih ima malo, i dosta su tmurna, a opet voleo bih da se ispraznim. Pa sam rešio eto da vam pišem o jednom periodu svog života na moj način naravno.

Pa da počnemo… nekada davno, davno… pred kraj prošlog veka… u doba ozbiljnih haosa u nekoj, sada već, nepostojećoj zemlji… Državi, razvaljenoj bratoubilačkim ratom, inflacijom, devalvacijom morala, devastacijom kulture, elegancije, stila, ipak se živelo. Kako, tako. Vladala je okrutna nemaština, ali kako sam ja tek bio nabujalih brčića, nisam mogao ni mnogo da se žalim. Nisam bio naviknut na imetak. Nisam ništa ekstremno izgubio da bih mogao da se žalim. Živelo se normalno, za moje poimanje i tadašnje vreme, normalno. Deca, tinejdžeri su tada ponajmanje osećali propadanje čitavog sistema. Mi beogradčići dovoljno mladi da nas vojska zaobiđe, ma nama su sve to bile neke kretenske priče. Mi smo imali neki mikro svet za sebe. Mi smo bili „neprskani“, gajeni u nekom stakleniku zaštićeni od surovih informacija i dešavanja. Ono što smo mogli da čujemo od „matorih“ to nam je bilo smaranje, i nismo se udubljivali u to. Nama su informacije dolazile najčešće sa radija iz nekakvi noćnih kontakt programa, iz hita 202 i takvih emisija, koje su nam formirale muzički ukus, koji je generalno odlučivao ko si ti i na kojoj si strani. Ne, ne nije bio nikakve druge borbe, delili smo se isključivo na „dizelaše, šabane“ i „padavičare, narkomane.“ To je bila jedina borba za nas mlađane beogračiće.

Našu borbu najbolje ju je oslikavala Rajićeva ulica i dva kluba u njoj, jedan preko puta drugog. Zvezda sa jedne strane, puna sjaja, svetla , glamura, namontiranih riba, bezvratih tipova i Akademija sa druge strane, mračna rupa u podrumskim prostorijama Fakulteta Likovnih Umetnosti u Beogradu. Nismo im zavideli na njhovom načinu života, gadili su nam se podjednako kao i mi njima. Za njih smo mi bili raspali, ruglo i šljam grada, i oni za nas, seljana, ruglo, šljam. Retko kad smo dolazili u konflikt, što zbog toga što su oni bili zaista naoružani, što zbog toga da smo više bili u fazonu da se zezamo nego da se mlatimo s budalama koje su živele da nekog mlate. To je bila nekako mitska borba, koja se možda nigde nije desila sem u našim glavama, ali smo se borili. Borili smo se  da pokažemo da smo mi uzvišenija bića noći od njih. Borili smo se za  činjenicu da je on morao da kupi i auto, i separe i odelo da bi bio u stanju da nešto privede, a da smo ipak mi bili pravi heroji, goloruki smo išli direkno prsa u prsa sa „neprijateljem“. Bez banke, bez auta, tek na neku dobru žvaku i eventualno na oči koje se smeju.

I da, šacnuo sam ja i koju njihovu žensku dok smo se hladili napolju na vazduhu, i da, bilo je devojaka, baš dobrih, zgodnih, lepih. Padala je čak i razmena pogleda, po koji osmeh, ali nas je ubijala spoznaja da bi na silu morali da je ubacimo u noćni bus da bi je doveli kući. Od toga nije bilo ništa, bili smo podeljeni na vampire i vukodlake i sorte nisu mogle da se mešaju, da budem precizan retko kad su se mešale. Kolale su priče da su „ovi stariji“ mangupi sa Akademije, koji su bili iz vremena Juge kada se putovalo u Trst po farmerke i na kafu na Ponte Roso, kratili ženske iz Zvezde, ali da je to bilo pre našeg vremena, Mi smo ona sjebana deca iz vremena kada je Pop kultura zamenjena Turbo folkom. Mi smo ona sjebana generacija kada je sve puklo, mi smo oni koji ništa sem sranja nisu doživeli. I možda bi i nešto od nas bilo, da se sve ovo desilo pre 50 ili 100 godina, kada nismo znali da je moglo mnogo bolje. Možda bi onda mogli da budemo nekom dobri… sebi, porodici, prijateljima, firmi, državi, devojkama iz Zvezde, ali jebi ga, nismo, nismo nikom dobri, prve su to provalile devojke iz Zvezde. Voleo bih da je bilo drugačije, voleo bih da smo mogli da skratimo žensku iz Zvezde!

Prigodna muzčka numera, moj bruda, zbog kojeg sam postao biće noći sa prave strane Rajićeve ulice … https://www.youtube.com/watch?v=QcyIPsVoBYI

EKHUPa8WwAEnESb

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s