O snegu…

Gledam kroz prozor kako sneg veje, konačno. Pahulje, ogromne pahulje, polako se spuštaju iz nekakvog belila i prave belilo i ovde kod nas. Možda i jedini momenat kada nebo i zemlja izgledaju isto iz perspektive onih sa zemlje. Ne volim sneg, ali mi je isto tako dozlogrdilo što nam nekako sve ne valja. Kad pada, zašto pada, kad ne pada zašto ne pada. Kad je hladno nedostaje nam toplo vreme, a leti ne možemo da dišemo i čekamo da zahladi i prođe još jedno leto. Žurba je nešto što nas balkance karakteriše, žurba da nam bude bolje. Mentalitet balkana minijaturizovan u mojoj životnoj predstavi sastoji se baš u toj žurbi da sve što trenutno imam potpuno promašim želeći nešto drugo, nešto što verovatno i nije bilo za mene. Uvek sam negde žurio, uvek sam bez obzira na fizičko prisustvo bio negde na nekom drugom mestu u nekim drugim željama, prekriven brigama koje mi nisu dale da uživam, da budem ono što sam tada bio. Da mi se desi ono „sada“ i da živim ono što je tu bilo ispred mene. Žurio sam da odrastem. Žurio sam da se vratim iz škole, da se škola završi. Žurio sam da počnem da radim. Žurio sam da pomognem porodici. Prijalo mi je da se moja majka hvali kako sam zreo ili brižan i da nabraja sve te lepe stvari koje su meni kao detetu ili tinejdžeru bile za ponos, ali opet daleko od realnih potreba ili prohteva jednog deteta , tinejdžera. Žurio sam da odem u vojsku, kad su mi svi govorili da odložim ja sam eto hteo da idem, pa se zaratilo. Žurio sam da se vežem da nađem tu pravu devojku s kojom bi to nešto bilo ozbiljno, nešto više od onog što bi jednom momku u tom trenutku trebalo. Žurio sam da zaradim pare ne bih li se izvukli iz te situacije, pa mi se tako zalomilo da mi ta žurba pokvari svaki lepši događaj koji mi je stavljao  grižu saveti vezanu za to koliko šta košta i šta ću sutra. I kad nije bilo troškova žurio sam da se vratim kući zbog majke, dece, devojke ili već nečeg što se trudilo da mi pokvari i to malo života u koji sam slučajno upadao. Žurio sam da se oženim i dobijem decu, verovatno mi je malo obaveza bilo u tom periodu pa sam požurio da ih što pre natovarim. Žurio sam s posla svojoj deci, pa su mi tako takve žurbe kvarile i ono malo kafana koje sam „na preduzeće“ posećivao. Žurio sam da napravim karijeru ne bih li otišao u prevremenu penziju, i odmorio malo od života i žurbe. Još uvek radim, penziju nisam dočekao još, ali eto radio sam kao konj i nikako ne mogu da se otmem utiska da sam to zapravo i bio. Neka nebeska sila slala me je na silna putovanja ne bih li mogao da kažem da sam i sveta prošao, ali opet, kažem vam, ja sam i tamo žurio, da završim posao, da kupim neki suvenir, tek da sam neke trenutke uspeo da ukradem i to poslednjih godina i to sa nekim osobama koje su mi te trenutke krišom gurale u džep. Koliko sam smo žurio da prekratim te trenutke, koliko samo nisam bio tu da ih doživim kako treba. Žurio sam da ih se otarasim, i tih osoba, i tog nekog lepšeg života. Žurio sam, brinuo sam, radio sam, ali nisam živeo. Steglo me je sve, morao sam da pobegnem daleko od sebe i života koji sam živeo, da pobegnem iz Beograda, stezao me je, da probam da budem neki drugi ja, previše sam stezao sebe. Želeo sam da počnem iz početka, negde daleko u nekom lepom gradu poput Amsterdama, ali eto nije to lako nekom ko nikada nije obraćao pažnju na sebe, pa sam eto požurio i da se vratim… Sad eto ne žurim, gledam sneg kako polako pada, razmišljam, ne žuri mi se nigde. Život jako dobro zna da zavede na pogrešnu stranu ovakve poput mene. Izvežban je u rušenju snova. Pustio me da mislim da mogu, dao mi je neku prednost. Požurio je malo sa mnom, precenio me, prerano me je sustigao. Eto ima toliko mnogo stvari ispred mene, a opet, ne znam ni da li bi se sada uopšte i trudio, ne da žurim, nego čak i da idem polako. Svelo mi se na to da je sve ravno i belo, poput ovog snega koji je prekrio sve što je mogao. Pada, čisti vazduh, prekriva i poravnava sva udubljenja i sve što štrči, gube se slike u daljini. Baš lepo pada, eto i to mi se sada čini lepim, a nekada to nisam ni primećivao. I dalje ne volim sneg, ali mi ne smeta, pada kada mu je vreme… Usporava …

Prigodna muzička numera https://www.youtube.com/watch?v=XM18JlxzD28