Tek što se rodimo i već imamo neke ciljeve, neke želje, smisao života tražimo u deci, obezbeđivanju lagodnog života, karijeri i materijalnim stvarima. Pokušavamo da ostvarimo svoje snove od najranijih dana, od astrnauta do pukog preživljavanja sanjamo o tom trenutku kada će sreća zakucati na naša vrata i kada ćemo ostvariti sve ono što smo uspeli da zacrtamo. Kažu od životinja razlikujemo se po mnogo stvari i njima dodeljujemo one najprimitivnije instinkte i kažemo da je to životinjski, animalno, zvuči dosta strašno.
Ovu moju macu na koju sam spao, jer ih je bilo 5 u jednom trenutku, od prvog dana nisam voleo. Nekako se nismo slagali na početku, bila je sva čupava i onako fensi, ali daleko od karaktera koji se meni dopadao. Ranije sam vrlo često znao da je pojurim i izgrdim, znala je da mi digne pritisak onako žestoko. S godinama sam valjda odrastao, sazreo ili došao na tu zelenu granu da je sve više i više gotivim. Nervirala me je jer čupa kandžama stvari po kući, pa čak i u maženju od ugode ne zna da stane sa kandžama. Nekako je prestalo sve to da mi smeta, valjda sam se i ja slomio od svega i utrnuo na sve, to pa u poslednje vreme, poslednjih nekoliko godina, kako je jedina mačka u kući ni ne vidim. Sada ona i ja provodimo najviše vremena. Ne ide nigde bez mene, kad krenem na sprat na spavanje ona ne opere zube, ali hitro krene korak ispred mene znajući da nam je vreme za kunt. Znala je i da me iznervira skoro sa svojim preteranim lickanjem, jer da vam kažem, to je jedna sjajna damica, vrlo čista koja se satima umiva, a ja nedostojan i razmažen od toga ne mogu da spavam. Pa sam znao kao divljak da je odgurnem kada mi se ujutru unese u lice u želji da se mazimo. Danas kada je jako bolesna, evo nemam srca sebe da ožalim za sve grubosti koje sam joj učinio. Razmišljam samo koliko je to biće od dva kilograma bilo nesebično i pokušalo sve od sebe da mi da šta god može, a koliko ja za to nisam imao sluha. Ne pričamo o psima, ovo je maca, ona je uvek mogla da ode da je htela, da nije prihvatila moju kuću kao svoj dom i da se nije osećala članom porodice. To malo klupko dlaka, dalo mi je sve, a ja sam uzimao samo onda kada sam za to bio raspoložen. Ne mogu da je gledam ovako bolesnu. Sinoć se ni milimetar nije odvojila od mene od kako sam ušao u kuću. Prvo se malo mazila sa ćerkom, a onda je došla kod mene i nije otišla ni za sekund. Prespavala je do mene i jutros sam već shvatio da su ovo poslednji dani, poslednji trenuci s njom. Ne znam kako da joj se izvinem, ne znam kako da joj kažem da sam pogrešio toliko puta. Mazimo se i sad, tu je na izdisaju, bez snage da se uspravi na noge, a na moj dodir prede, ne plaši se smrti, ispunila je svoje devojačke snove i životni san. Na moj dodir gura glavu da se umiljava i u ovom zlom času, ne mjauče, ne kuka, ne plaši se…
Umoran sam od odlazaka, toliko je ljudi otišlo, toliko sam ljudi ispratio na onaj svet da ni sam ne znam kako sam izdržao, no nećemo tu temu, na ljude i njihove sudbine i nisam mogao toliko da utičem. Toliko je mojih ljubimaca otišlo da sam kada mi je prethodni pas uginuo čvrsto rešio da nemam životinje. Ponašao sam se poput nekog džangrizavog životinjomsrsca, i grdio decu na svaku pomisao da prisvoje psa ili mačku… Ja koji sam uvek, ceo svoj život imao i psa i mačku… Evo i danas mislim da mi ovo nikako ne treba, da sad stvarno više neću da imam životinje kraj sebe, ne zato što ih ne volim, već zato što nisam dovoljno dobar da im ja budem porodica i zato što me toliko boli njihov odlazak… Stvarno sam umoran od odlazaka, plašim se vezivanja, i plašim se posledica po to da se neko veže za mene, takvi su uvek najgore prolazili… Na nekom drugom mestu, u nekom drugom životu, voleo bih da ovo što sam shvatio danas ranije shvatim, pa ne bih toliko žurio da propustim sve te prelepe trenutke s mojim životinjicama. Na te sudbine sam sigurno mogao mnogo bolje da utičem… Na nekom drugom mestu Munja će imati najbolji tretman na svetu, Boško, Čupka, Maza i Junk i svi oni dobiće bar istom merom ono što su mi dali. Na nekom drugom mestu nadam se prilici da prepoznam ljubav na vreme… Na nakom drugom mestu ja neću biti životinja makar ljudskoj interpretaciji te reči… Na nekom drugom mestu… Oprosti mi mala moja…
Prava muzička numera, ne za nju, nego za mene https://youtu.be/I-A8boZqRZw
NA LASTOVU 