O Novoj i staroj…

Danas, na pustom ostrvu, na 15 stepeni celzijusa, 30. decembra … Čudna neka vibra… Pratimo staru godinu, radujemo se Novoj, to bi bio nekakav normalan tekst, ali eto ja stojim tu sa svog mesta za pisanje i pokušavam da napišem nešto, pišem i brišem. Lepo krene i onda se strovali u ambis, ispišem istinu koja iza sebe vuče nekakvu tminu, a zaista neću takav tekst, hoću nekakav novi tekst koji nisam već na neki način napisao… Pa da je rekapituliramo, godinu, na neki drugačiji način… Ova stara, bila je, bila mi je preko potrebna, meni, ovom ludaku koji sedi i piše, bila mi je potrebna, da ateriram bezbedno, da se motori ugase i požari pogase. Bila mi je potrebna baš ovakva da naučim da dišem i ponovo hodam, bila mi je neophodna da se ponovo povežem sa decom i da po ko zna koji put zaključim da ništa bez Boga nije moglo. Da razumem, da ma koliko ja živeo za druge i vodio računa o drugima, neko ipak odozgo zna šta je dobro za mene i vodi računa o meni, i daje mi vremena da ponovo počnem da živim. U ovoj rovovskoj borbi, naučio sam jednu stvar kod sebe, da ništa još nije gotovo, ništa nije ispisano, svakim danom nova čuda se dešavaju, i da ja eto po prvi put, verovatno zbog stanja svoje duše i količine vremena koju trošim na sebe, eto, po prvi put mogu da ih primetim… Dodirnulo me toliko ljudi, i toliko ljudi sam dodirnuo, danas, ovde, u ovoj i ovakvoj 2022. U godini i prethodnih ko zna koliko gde saosećanje bledi, ja eto živim taj svoj neki novi život pronalazeći različite bisere ljudskosti koji nisu iščezli samo moraju da se traže na većim dubinama. Potreban je veći dah, malo požrtvovanja i topla duša da se takvi biseri izrone. Vodio sam sina i sestrića na Hilandar, i još jednog dobrog momka pradedi na grob, sve mi je masno plaćeno. U svojim najvećim roptanjima i samoći, nije samo jedna šaka bila ispružena ka meni, bilo ih je mnogo, sa svih strana, čak i odozgo. Glasnici su dolazili sa najčudnijih mesta i od osba koje nisam ni mogao da shvatim kao glasnike, pa se tako ni ja nisam libio da budem nekom čudan glasnik. U ovom mom nemiru i borbi, ipak, ipak vidim da možda neće biti kako sam ja zamislio, ali neće biti ni onako kako sam se plašio. I ne mogu da kažem da sam se rodio ove godine, niti da sam vaskrsao, ali eto sedim zbunjen na pustom ostrvu i čekam da vidim šta je to još sve ispred mene. Zahvalan sam za tolike dane kada sam se budio bez sata, iako su jutra verovatno bila jako teška zbog toga, opet, to je privilegija koju sam dobio. Zahvalan sam svakom prijatelju, svim tim ljudima, koje možda ni ne poznajem dovoljno ili im nisam pridao dovoljno pažnje u svom životu, a opet su se toliko potrudili oko mene. Zahvalan sam ovoj 2022. što spoznah toliko mnogo stvari o sebi, i upoznah toliko mnogo divnih ljudi. Zahvalan sam Bogu, nebesima, i svim svećama koje palim na donjoj polici, što mene, eto budalu s pustog ostrva , nikad niko nije ostavio ni za sekund. Zahvalan sam svojoj deci što su mi dali priliku da opet budem njihov dobri tata. Zahvalan sam sebi što i pored sve muke u kojoj sam se našao ne odstupih od svojih prinicipa i sebe. Zahvalan sam svima koji ovo čitaju i prepoznaju sebe u ovim duboko prikrivenim rečima, a i vama koji ste trpeli sve moje bure na pustom ostrvu… U Novoj, u Novoj godini želim samo prilike da mogu da čujem, prilike da vidim svaki znak, prilike da osećam i dalje da je tu uz mene, da nikog ko me treba ne ispustim, da nikog ko me voli nikad više ne razočaram. Želim da dobro uvek bude veće od lošeg pa makar i subjektivno. Želim da se dobro sa dobrim nađe. Želim da u svakoj situaciji u kojoj ja ne znam da odlučim, nađem mir i da me i dalje vodi kroz sve moje greške. Želim da se i dalje ujutru budim bez sata, ali i bez straha. Želim i sebi a i svima vama, da na svaku muku koja vas snađe, dođe po jedan prijatelj u pravom trenutku. Želim da znate, da čak i na pustom ostrvu, daleko u prostoru i u vremenu, ništa dobro ne može da izbledi, osim ako ga vi ne trampite u svojoj glavi za nešto loše. Želim vam i sebi, da znate da niste sami, i da ljubav koju osećate nikad neće biti uzalud.

Srećna Nova Godina!